menu
MATERIJALNA PODRŠKA NA LOKALNOM NIVOU NAMENJENA UGROŽENIM LICIMA I PORODICAMA

Materijalna podrška na lokalnom nivou u Republici Srbiji

Materijalna podrška na lokalnom nivou u Republici Srbiji

Sistem socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji zasniva se na Zakonu o socijalnoj zaštiti, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, Uredbi o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, Uredbi o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti, statutima jedinica lokalne samouprave i drugim opštim pravnim aktima. Zakon o socijalnoj zaštiti (u daljem tekstu: Zakon), kao sistemski zakon u ovoj oblasti, donet je 2011. godine i utvrđuje da svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju prava na socijalnu zaštitu, koja se obezbeđuju pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom1Sistem socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji zasniva se na Zakonu o socijalnoj zaštiti, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, Uredbi o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, Uredbi o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti, statutima jedinica lokalne samouprave i drugim opštim pravnim aktima. Zakon o socijalnoj zaštiti (u daljem tekstu: Zakon), kao sistemski zakon u ovoj oblasti, donet je 2011. godine i utvrđuje da svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju prava na socijalnu zaštitu, koja se obezbeđuju pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom1.

Materijalna podrška pruža se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma, podrške socijalnoj uključenosti korisnika i smanjenja specifičnih rizika sa kojima se pojedinci i porodice suočavaju, a ostvaruje se putem „novčane socijalne pomoći, dodatka za pomoć i negu drugog lica, uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, pomoći za osposobljavanje za rad, jednokratne novčane pomoći, pomoći u naturi i drugih vrsta materijalne podrške“2 čije se finansiranje obezbeđuje iz republičkog, pokrajinskog i budžeta jedinica lokalne samouprave (JLS).

U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, jedinice lokalne samouprave su važni akteri u obezbeđivanju prava na materijalnu podršku ugroženim licima i porodicama. Jedino pravo na materijalnu podršku koje je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, a koje Zakon detaljnije uređuje, jeste pravo na jednokratnu pomoć3. Jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi, a obezbeđuje se licu koje se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe, kao i licu koje se upućuje na domski ili porodični smeštaj, a koje nema sredstava da obezbedi odeću, obuću i troškove prevoza neophodne za realizaciju smeštaja (član 110 Zakona o socijalnoj zaštiti). Kada su u pitanju druga prava na materijalnu podršku na lokalnom nivou, Zakon propušta njihovo detaljno uređenje već predviđa da jedinice lokalne samouprave mogu obezbediti i druge vrste materijalne podrške/pomoći građanima na svojoj teritoriji, a kao primer navedene su narodne kuhinje i subvencije. Time je jedinicama lokalne samouprave dato široko pravo i mogućnost da same definišu i urede prava na materijalnu podršku, u skladu sa potrebama građana i građanki i materijalnim mogućnostima na lokalnom nivou. Visok stepen autonomije koja je Zakonom data jedinicama lokalne samouprave u ovoj oblasti za posledicu ima značajne razlike u lokalnim normativnim praksama. Te razlike se ogledaju kako u pogledu broja prava na materijalnu podršku među jedinicama lokalne samouprave, tako i u pogledu naziva pojedinačnih prava datih sa istim ciljem, kao i načinu njihovog ostvarivanja.

Međutim, ovo nije specifično samo za materijalnu podršku koju obezbeđuju jedinice lokalne samouprave, već za čitav sistem socijalne zaštite na lokalnom nivou. Naime, većina jedinica lokalne samouprave je sistem socijalne zaštite na svojoj teritoriji regulisala odlukom, kao opštim pravnim aktom, kojim su uređena prava na socijalnu zaštitu, odnosno prava na materijalnu podršku i usluge socijalne zaštite za ugrožena lica i porodice. Odluke se zasnivaju na važećem pravnom okviru na nacionalnom i lokalnom nivou u oblasti socijalne zaštite. Sa druge strane, one predstavljaju osnov za donošenje drugih pravnih akata kojima se bliže uređuju kriterijumi i merila za ostvarivanje pojedinačnih prava iz oblasti socijalne zaštite datih konkretnom odlukom (npr. pravilnici o dodeli jednokratne novčane pomoći). Međutim, usled nedostatka jasnih instrukcija za kreiranje sadržaja odluka, postoje razlike u normativnim praksama među jedinicama lokalne samouprave u pogledu naziva ovog pravnog akta 4, broja prava na socijalnu zaštitu garantovanih građanima i građankama, kao i u pogledu načina njihovog regulisanja i ostvarivanja.

Analiza materijalne podrške na lokalnom nivou u Republici Srbiji

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije prikupio je i analizirao sadržaj 113 odluka, zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, dok je preostalih 32 odluke nedostupno ili ne postoje, odnosno nisu usvojene u određenim jedinicama lokalne samouprave (izuzimajući jedinice lokalne samouprave na AP Kosovo i Metohija). Fokus analize sadržaja prikupljenih odluka predstavljaju prava na materijalnu podršku koja su ovim pravnim aktima regulisana.

Lista svih analiziranih odluka nalazi se na stranici Baza odluka o socijalnoj zaštiti, dok su u Excel tabeli predstavljene identifikovane vrste materijalne podrške u oblasti socijalne zaštite. U skladu sa ESSPROS metodologijom, davanja su razvrstana na davanja u naturi i u novcu. Zelenom bojom su obeležena novčana davanja, dok su žutom bojom obeležena davanja u naturi.

Analizom sadržaja odluka kojima se regulišu prava na obezbeđivanje socijalne zaštite na lokalnom nivou, mapirano je postojanje 62 vrste materijalne podrške, odnosno materijalnih davanja. Vrsta materijalne podrške predstavlja skup pojedinačnih prava na materijalnu podršku koja mogu imati različit naziv ali su data sa istim ciljem zbog čega su za potrebe ove analize svrstana u istu vrstu. Istovremeno, mapirano je 1037 pojedinačnih prava na materijalnu podršku.

Na narednom grafikonu je, u skladu sa ESSPROS metodologijom, odnosno u odnosu na vrstu rizika ili potreba na koje odgovaraju, dat prikaz ukupnog broja identifikovanih vrsta materijalne podrške za dati rizik ili potrebu. Najveći broj mapiranih vrsta materijalne podrške (17) je u funkciji smanjenja rizika socijalne isključenosti pojedinaca i porodica.

Grafikon 1: Ukupan broj identifikovanih materijalnih davanja za dati rizik ili potrebu

barchart

U narednoj tabeli prikazano je 10 najzastupljenijih vrsta materijalne podrške koje postoje u jedinicama lokalne samouprave čije su odluke analizirane:

RB

Vrsta materijalne podrške

Broj JLS u kojima je regulisana

Rizik ili potreba na koju odgovara

1

Jednokratna novčana pomoć

112

Socijalna isključenost

2

Naknada troškova sahrane

104

Naslednici

3

Pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, kao i na troškove prevoza

100

Porodica / deca

4

Jednokratna pomoć u naturi

88

Socijalna isključenost

5

Pravo na besplatan obrok (narodna kuhinja, pomoć u ishrani)

70

Socijalna isključenost

6

Novčana naknada za dobrovoljno radno angažovanje radno sposobnih lica koja su korisnici jednokratne novčane pomoći

50

Socijalna isključenost

7

Pravo na putne troškove i ishranu prolaznika

40

Socijalna isključenost

8

Pravo na nadoknadu troškova školovanja materijalno ugrožene dece i mladih (prevoz, ishrana, smeštaj, itd.)

39

Obrazovanje

9

Pravo na nadoknadu troškova školovanja dece i mladih sa invaliditetom i smetnjama u razvoju (prevoz, ishrana, smeštaj, itd.)

32

Obrazovanje

10

Pravo na besplatnu užinu za učenike5

30

Obrazovanje


Detaljan prikaz ukupnog broja jedinica lokalne samouprave koje regulišu svaku od mapiranih vrsta materijalne podrške koje odgovaraju na definisani skup rizika/potreba u skladu sa metodologijom na osnovu koje je analiza urađena dat je u narednoj tabeli:

Pedeset jedinica lokalne samouprave je, odlukama kojima regulišu sistem socijalne zaštite na svojoj teritoriji, definisalo 10 i više vrsta materijalnih davanja koje se finansiraju iz lokalnog budžeta. Najveći broj različitih materijalnih davanja (ukupno 22) koje se finansiraju iz lokalnog budžeta postoji u Čačku, a slede Alibunar i Kovin sa 19 različitih vrsta materijalnih davanja.

U narednoj tabeli dat je prikaz (prema azbučnom redu JLS) broja različitih materijalnih davanja po riziku/potrebi u svim jedinicama lokalne samouprave čije su odluke analizirane. Od 113 analiziranih odluka, u 112 su predviđene različite vrste materijalne podrške, dok je opština Bujanovac svojom odlukom regulisala samo pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite, ali ne i materijalnu podršku za građane i građanke koji žive na teritoriji ove opštine. Broj različitih prava koja je jedna JLS predvidela na svojoj teritoriji ukazuje na diverzitet podrške, ali ne upućuje i ne predstavlja direktnu vezu sa nivoom izdvajanja sredstava za ove namene. Za analizu visine davanja pogledajte Mapiranje usluga socijalne zaštite i materijalne podrške u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava u Republici Srbiji koje je SIPRU sproveo krajem 2019. i početkom 2020. godine, a bazu podataka u Excel formatu možete preuzeti OVDE.